O meni

Oduvek sam hteo da napravim dredove i dugo sam pokušavao da ih napravim, ali bezuspešno. A svašta sam isprobavao, svašta su me ljudi savetovali, od gluposti da treba da grejem kosu/pramenove do toga da je mažem sa svinjskom mašću. Neko mi je spomenuo i da kosa treba da se tapira, ali nista od toga mi nije polazilo za rukom.

U nekom, već hiljaditom pokušaju mi je uspelo da tapiranjem nagužvam jedan pramen dovoljno da bude jedna celina. To je za mene bio neverovatan uspeh ! Konačno sam došao do toga što sam hteo.
Pramen po pramen, uradio sam celu glavu. Trajalo je... dani su u pitanju, ali bitno je da sam uspeo. Nikad sretniji čovek na svetu !

Sam sam uspeo da napravim dredove.

Najbolje dredove !!!

E onda su krenuli problemi. Sve je krenulo da se raspada. Prvo su krenule dlačice da štrče sa svih strana a onda su i celi pramenovi krenuli da se izvlače. Naravno panika me uhvatila. Kako da ih spasim?
To je sve krenulo da se dešava jako brzo. Mislim da nije prošlo ni tri nedelje. Te pramenčiće koji su se pojavljivali sam natapirao ponovo, ali dredove nije bilo šanse da dodatno natapiram. Dok se jos uvek držalo to zajedno, rešio sam da ih pomognem tako što ću uzeti iglu i konac, ušiti/opšiti dred, tako da stisnem malo kosu i ne dozvolim joj da ide kuda ona hoće. Računao sam da će joj to pomoći da se ućeba.

I stvarno mi je to rešilo probleme. Uživam u njima, sve je super, medjutim prolazi treći mesec i kreću opet dlacice da ispadaju iz dredova i pojavljuje se nova kosa. Odlučan da uradim sve što treba da ih sredim, uzimam makaze i sečem sve dlačice koje nisu u dredu.
Rezultat = savršeno !

Dredovi kao izliveni izgledaju. Medjutim, posle prvog pranja kose dešava mi se da se pojavilo još više dlačica. I tu shvatim da se dešava otprilike situacija kao kad ti se odvežu pertle. Kad se odveže mašna, ne uzimaš makaze i sečeš pertle jer se uskoro sve raspada ! Nego mora mašna nazad.
I tako se ja patim sa njima i sve prerasta u mučenje. Non stop dlačice štrče, konca u dredovima od silnih popravki je sve više, oni rastu a ja ne znam kako u korenu da ih ućebam... I baš sam se namučio taj period sa njima.
Izdržao sam šest meseci sa njima i onda su stvarno postali nemogući i rešio sam da se ošišam. To je baš bilo sucks ! Odmah sam se pokajao i zažalio što sam ih skinuo.

Posle šest meseci sam opet napravio dredove !

Ovaj put mi je kosa bila mnogo kraća. U međuvremenu nisam saznao ništa više o dredovima. Ali sam ovaj put znao kakve me sve muke čekaju i ipak sam ih opet napravio.
Natapirao sam pramenove, ošišao svu kratku kosu koju nisam mogao da uhvatim i tu kreće naše putovanje. Maj 2000. Nisam ni razmišljao koliko ću ih nositi. Znao sam samo da moram da ih imam. Ovaj put, pošto mi je kosa bila kraća imao sam još više problema sa dlačicama koje ispadaju. Medjutim, nisam ih ovaj put šišao i nisam koristio iglu i konac. Kad se previše raspadnu ili dovoljno porastu, ja uzmem češalj, zabijem u dred i pomeram sve čvorove do korena. Dredovi su mi na kraju bili otvoreni, pa je ta opcija bila izvodljiva.

Mada je to toliko bolelo... Užas ! Taman se kosa ućeba mesec-dva i onda ja uzimam češalj i sve to pomeram. Ali funkcionisalo je. Posle godinu i više dana sam uspeo da saznam kako se koristi heklica. I to je bilo odlicno. Mogao sam da popravim-ubacim nazad sve dlačice koje su ispale iz dreda. Mada kada mi kosa poraste, nisam znao kako drugacije da to popravim nego da OPET tapiranjem pomeram čvorove.
Sa heklicom sam postao sve veštiji i konačno se usuđujem da uradim krajeve. Zatvorio sam dredove od dole. Više nisu špicasti nego lepo ravni, a nisu odsečeni. Super izgledaju ! Znam da ću biti u problemu za neka tri meseca, kada mi dovoljno kose izraste u korenu, a ja ne mogu sa tapiranjem da popravim stvar jer su mi krajevi zatvoreni. I nema veze, svejedno to uradim, pa ću smisliti valjda nešto ili ću se ošišati ako ne bude drugog rešenja. I sve to bude ok kad hoćeš da bude ok.

Prolazilo je vreme, kosa mi raste i nemam predstavu šta ću sa njima. Nisam nešto previše paranoisao, ali sam priželjkivao neko rešenje. Pitam koga kod vidim sa dredovima kako ih popravlja u korenu, ali svi su imali neke glupave odgovore. Neko drugi im pomaže, radili su ih u inostranstvu, sve to samo se dešava... I već sam odustao od ideje da proganjam ljude. Međutim namesti se situacija da stojim sa drugarom koji se pozdravlja sa nekom drugom ekipom među kojima je i lik sa dredovima. I neću ni da ga pitam ništa jer znam da ću opet dobiti bananu od odgovora. Ali ajde, mislim u sebi, kad već stojim ovde, ne košta me ništa da ga pitam.

"Matori, kako sređuješ dred u korenu, pošto vidim da su zategnuti ?"
Kaže dečko: „Ništa lakše, cap-cap i u 15sec mi pokaže kako se to radi“

Nisam mogao da verujem kako je jednostavno. Međutim kad ne znaš, ne može da ti tek tako padne na pamet. Ali nisam mu ostao dužan. On je mene pitao kako sam uradio krajeve, pokazao sam mu isto u 15sec i tako vratio uslugu ! Sreo sam ga posle par nedelja. Njegovi dredovi lepi ravni sa zatvorenim krajevima, a moji lepo utegnuti u korenu.

Sa tim sam se nekako kompletirao i konačno bio u stanju da kompletiram sve drugare koje sam heklao istim tehnikama kao i sebe. Bilo je tu drugara sa svih strana i stalno se neko štrikao. Svako štrikanje je trajalo danima i sve je to bilo odlično zezanje. Putovao sam ja kod njih, oni dolazili kod mene, radili na festivalima...

Ne bih to menjao ni za šta !

Onda su nekako postepeno krenuli da dolaze dalji poznanici i drugari od tih poznanika. A onda drugari od drugara od daljeg poznanika, pa sestra od setrine ujne koja je komsinica sa psom... Poenta je da sedim barem 3-4 dana sa nekim koga uopšte ne poznajem. Sve su to bili, verovatno su i dalje, super ljudi. Naravno da se upoznamo za to vreme jako dobro i stvarno je uvek sve bilo odlično, ali je krenulo da mi oduzima previše vremena. Rešio sam da radim to za novac ljudima koje ne poznajem. Napravio neke plakate i krenuo sa marketingom. Ubrzo su krenuli ljudi da me zovu. Tako je krenuo taj deo sa Get Your Dread pričom.
Pravljenje dredova mi je uvek bio najomiljeniji hobi. Najviše uživam u tome. Znam koliko sam ih ja želeo i kroz koje sam sve muke prošao da bi ih imao, a sada mogu da pomognem nekome da ima odmah savršene dredove i ne prolazi kroz sve te muke.

Kad sam napravio prve dredove 1998. malo ljudi ih je ovde imalo tako da je tada to bilo nesto „strašno“. Jako je to bilo upadljivo i jako me je to nerviralo. Sve to iz razloga jer mnogi to vide prvi put. Na primer, ljudi u mojoj zgradi su me isto zagledali kad sam ih napravio i ispitivali me sve o tome i ubrzo su se navikli. Jednostavno gledaju u mene a ne u dredove. Dok svi ostali koji su me viđali ponekad ili prvi put, svaki put sam imao osećaj da bi u medveda na triciklu manje blenuli.
Znači sve što je bilo potrebno je da se naviknu na dredove. Moja filozofija je da bi bilo lepo da svi naprave dredove na dva meseca. Znači ko god ima kosu dužu od 5cm da napravi dredove. E tada bi se zasitili toga i dredovi bi postali normalna stvar.
Ali dobro, danas 2018. Stvari su ipak malo drugačije. Dredovi su postali sastavni deo društva i ne predstavljaju nešto jako neobično. Uglavnom se neće ljudi okretati za dredovima i (ne)suptilno ih komentarisati tipa „vidi šta je ono na glavi... “.
U školama, od osnovnih do fakulteta, nisam čuo da je neko imao problem sa dredovima.
Takođe na poslovima, gde struka dozvoljava, nisam čuo da je neko imao problema konkretno zbog dredova.

Zaključak neki bi bio:

Volim dredove. Volim da ih pravim. Kada vidim osobu koja je u glavi dugo lomi DA ili NE dredovi, kako će izgledati, hoće li mi dobro stojati, šta ako pogrešim... Pa kada ih uradimo i vidim taj izraz na licu „uh kako je ovo bila dobra odluka !“ mi je najbolji osećaj ! Dredovi su frizura kao nijedna druga. Kao stalno je ista frizura, ali opet stalno se menja. Pored toga što raste u dužinu, menjaju usput i svoj oblik. Kako stalno otpadaju stare dlake i isto tako rastu nove, normalno je da neki dredovi postaju malo deblji, drugi malo tanji i tako se stalno menjaju. Rastu sa tobom i pritom su uvek malo bolji.

DREDOVI najbolja frizura !!!

I više od frizure !!!

(zvuči ovo sad kao fraza, ali stvarno je lifestyle)